Pčelinji otrov 

Pčelinji otrov ili apitoksin je bezbojna gusta tečnost karakterističnog izrazito jakog mirisa, sličnog mirisu meda i ljuto-gorkog ukusa (kao paprika), kisele reakcije (pH 5,5-5,5), specifične težine 1,131. Proizvode ga pčele radilice u posebnim žlezdama koje se nalaze u žaočnom aparatu.
To je u stvari sekret žaočnog aparata pčele, koji joj služi za zaštitu od neprijatelja, napadača.
U toku viševekovne evolucije, organizam čoveka je uspeo da se adaptira prema tom otrovu i da ga pretvori u terapijski i profilaktični faktor koji je u stanju da mobiliše njegov odbrambeni aparat.
U poređenju sa drugim životinjskim otrovima pčelinji otrov je po svom delovanju blizak delovanju zmijskog otrova (kobre i zvečarke) s tom razlikom što je kod pčela prisutan u vrlo malim količinama. Prema tome, veći broj uboda pčela može da ugrozi život čoveka, pa i smrt da izazove.
Otrov jedne pčele iznosi svega 0,2 – 0,3 mg, što znači da 3000 do 5000 pčela mogu dati tek 1 g otrova. Pcelinji otrov u malim dozama je snazno imunolosko sredstvo, dakle deluje kao stimulator telesnog imuniteta.
Jedan pčelinji ubod (ukoliko nije na nekim nezgodnim mestima na licu) je bezbedan i ne moze biti prenosioc nikakvih zaraznih bolesti, zbog samog otrova koji efikasno ubija sve mikroorganizme.
Terapeutska Upotreba Pčelinjeg Otrova.
Terapeutska primena pčelinjeg otrova je sveprisutna i obuhvata mnogemedicinske i alternativne
terapije. Naučne studije su pokazale da pčelinjiotrov ima protivupalno, analgetsko, antioksidativno, antimikrobno ianticancerogeno dejstvo. Koristi se za lečenje različitih stanja kao što sureumatoidni artritis, multipleks skleroza, alergije, išijas, sportske povredei mnoge druge.
Pčelinji otrov sadrži 30-45% suve materije od čega su oko 80% peptidi i belančevine, a pored vode u isparljivoj frakciji dokazani su: n-amilov, izoamilov i etilov acetat. On je inače smeša vise sastojaka neorganskih i organskih materija.

Od elemenata i mikroelemenata ovaj otrov sadrži: gvožde, jod, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, bakar, sumpor, cink, hlor i dr. Belančevine i peptidi sačinjavaju oko 80% suve materije otrova i u njima se nalaze najaktivniji biohemijski i farmakološki sastojci.

Suvi otrov je sivo-beličaste boje, jako nadražuje sluzokožu nosa i očiju.

Otporan je na temperaturne promene: hladnoća (smrzavanje) i visoka temperatura (115 °S za 60 min) ne poništavaju njegova svojstva. U suvom obliku može da sačuva toksična svojstva više godina.

Sastav pčelinjeg otrova:
• Melittin (52-73%) ≈67%
• Aminokiseline: (od 15 do 26 vrsta) alanin, valin, leucin, izoleucin, serin, tionin, lizin, arginin,triptofan, prolin, tirozin, cistein, metionin, fenil-alanin, histidin ≈3%
• Enzimi fosfolipaze A (phospholipase a2 od 10-12%) i hijaluronidaze (Hyaluronidase 1-3% ) ≈14%
• Fermenti dopamin 1-2 %, adolapin 2,5%, histamin 0,5-2%, serotonin , kardiopen noradrenalin i apamin, ≈4%
• Mikroelementi: kalijum, kalcijum, gvoždje, magnezijum, fosfor, bakar, cink, sumpor, mangan, hlor ≈1%
• Druge materije.
Mogući Rizici i Nuspojave
Kao i kod svakog prirodnog leka, važno je biti svestan mogućih rizika inuspojava pri korišćenju pčelinjeg otrova.
Najznačajniji faktor koji trebauzeti u obzir su moguće alergijske reakcije.
Neki ljudi mogu biti osetljivi naotrov i razviti ozbiljne alergijske reakcije.
Zbog toga je važno konsultovati sesa stručnjakom pre korišćenja pčelinjeg otrova i pridržavati se uputstava zabezbednu upotrebu.