Polenov prah

Polen ( cvetni prah koji se nalazi u prašnicima cveta ) često se naziva izvorom života, jer ne služi samo kao hrana već i kao biološki faktor održanja pčelinje vrste. S obzirom na sastav, a prema mnogobrojnim istraživanjima, nepobitno je dokazano da polen ima veliko lekovito dejstvo i na ljude.

Ako je med izvor energije, onda polen prestavlja veliku riznicu hranjivih materija, vitamina, minerala, belančevina i drugih vrlo vrednih komponenti.

Za pčele je polen od izuzetnog značaja i prestavlja hranu bez koje one ne mogu da odgajaju leglo, izlučuju vosak i mleč odnosno ne mogu da obavljaju svoje životne funkcije.

Kod starih Egipćana polen je imao naziv „životna prašina“.

Najstarije pisane tragove o upotrebi polena u medicini nalazimo u delima arapskih i jevrejskih fizičara iz Španije iz 12-tog i 13-tog veka.

Polen se sakuplja na taj način što se na ulasku u košnicu postavi skupljač kroz koji se pčele provuku i polen otpada sa njihovih nožica.
Tipičan sastav polena:

Ugljeni hidrati 35-40%
proteini 20-30%
sve 22 aminokiseline
lipidi oko 5%
mineralne materije 1-7%
voda 2-18%
vitamini B kompleksa, E, D, K, C, F, P
minerali S, Co, Si, Cu, Fe, Na, Ca, Mg, Al, Mn, p, Ag, Ba, Zn, Sr, Mo, B, Li i drugi.

Lekovita svojstva polena
Ispitivanja su pokazala da polen sadrži antibakterijske materije. Može se reći da je polen prirodni antibiotik. Istraživanja su utvrdila da sadrži hormon rasta. Ispitivano je i antiprotozojno dejstvo polena i utvrđeno je da ekstrakt od ručno sakupljanog polena (cvetni prah) ima slabije antiprotozojno dejstvo od ekstrakta praha uzetog iz ćelije (perga) i hvatača cvetnog praha (polenov prah). Najjače antiprotozojno dejstvo ima perga, razlog je najverovatnije u tome što pčele obrađuju polen enzimima, što je pomešan sa medom i što ulazi u proces mlečnokisele fermentacije.

Prednost polena je u tome što, u poređenju s drugim prehrambenim proizvodima, su u njegovom sastavu prisutni osnovni hranljivi elementi : belančevine, ugleni hidrati, organske kiseline, vitamini, minerali, mikroelementi, hormoni, i dr. Ispitivanja su pokazala da se hranljive osobine praha od različitih biljaka veoma razlikuju.

Polenov prah u medicinske svrhe, prvi primenjuje franciski profesor Remi Šoven kod bolesnika sa hroničnim crevnim oboljenjima. Posebno dobro utiče na bolesnike sa hroničnim kolitisom, zatvorom i dijarejama. Alen Kajas i Erik Aks su dobili dobre rezultate u lečenju prostate.

U dostupnoj literaturi koja obrađuje temu terapeutskog dejstva polena može se naći dosta tekstova o pozitivnom uticaju polena na razne probleme. Navešćemo neke od njih.

Utiče na jačanje imuniteta organizma.
Pomaže pri rastu i razvoju dece.
Lečenje crevnih oboljenja, tankog i debelog creva.
Utiče na poboljšanje pamćenja.

Moguća korišćenja praha u lečenju dijabetesa, jer izaziva neznatno povećanje insulina.
Povećava otpornost prema radijaciji, npr. kod ljudi koji su izloženi rendgenskom ili nekom drugom zračenu.
Smanjuje plazmatični holesterol, a ta se osobina može koristiti kod lečenja ateroskleroze.
Nije bogat natrijumom, ali sadrži mnogo magnezijuma i kalijuma koji su veoma korisni u lečenju oboljenja srca i krvnih sudova.
Deluje antivirusno.
Polen sadrži gvožđe, a to znači da se može uspešno primenjivati kod lečenja anemija.

Upotreba polena se dobro pokazala u neuropsihijatrijskoj praksi kod pacijenata s depresivnim sindromom, malaksalošću, astenijom (nedostatak energije) i alkoholizmom i dr..
Polen se može koristiti u vidu masti za lečenje raznih rana i kod dermatološkoh oboljenja.
Polen se koristi za kozmetičke maske i kreme u kombinaciji sa raznim sastojcima i utiče na to da koža postaje meka, glatka i elastična.