MATIČNJAK

Poreklom iz Sredozemlja, matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Lamiaceae, prepoznatljiva po prijatnom mirisu koji podseća na limun. Raste i kao samonikla uz ograde, po obodu šuma, uz grmlje, čest je stanovnik domaćih bašti a gaji se i plantažno zbog svojih lekovitih svojstava. Smatra se da potiče iz regiona istočnog Sredozemlja i Turske, odakle se proširo na sve regione sa umerenom klimom. Kultivaciju matičnjaka započeli su Arapi u Španiji, a potom je tokom Srednjeg veka uveden u manastirske vrtove, obzirom da su manastiri u to doba bili i lečilišta.

Evo nekoliko razloga zašto biste trebali uključiti matičnjak u svoju rutinu prirodne njege i zdravlja:

1. Umirujuća svojstva matičnjaka: U svetu prepunom stresa, matičnjak se ističe kao prirodni sedativ. Pomaže u smanjenju simptoma anksioznosti i unapređenju kvaliteta sna, čineći ga idealnim izborom za opuštanje i mentalni mir.
2. Matičnjak kao antiseptik: Sa svojim impresivnim antibakterijskim i antivirusnim osobinama, matičnjak je ključan element u lečenju kožnih infekcija i upala. Njegova primena u prirodnoj medicini je široko priznata i cijenjena.
3. Olakšanje želučanih problema: Ako se borite s probavnim smetnjama, mučninom ili povraćanjem, matičnjak nudi prirodno rešenje. Njegova umirujuća dejstva na digestivni sistem čine ga nezaobilaznim u borbi protiv želučanih tegoba.
4. Matičnjak protiv glavobolje: Prirodni lek za glavobolju, matičnjak, može biti vaš spas u danima kada vam je potrebna brza i efikasna pomoć bez upotrebe farmaceutskih sredstava.
5. Ublažavanje Menstrualnih Simptoma: Matičnjak je posebno koristan za žene koje se suočavaju sa simptomima PMS-a i menstrualnim bolovima, nudeći blago, ali efikasno olakšanje.

Kako koristiti matičnjak?

Matičnjak, predstavlja pravu riznicu mogućnosti za ljubitelje prirodne medicine i kozmetike. Ova svestrana biljka nudi različite načine upotrebe, svaki od njih je jedinstven i efikasan na svoj način.

Čaj od Matičnjaka za spavanje

U poslednje vreme, naučna istraživanja su počela da potvrđuju ono što se tradicionalno zna o matičnjaku. Posebno se ističu njegova svojstva za umirenje, bolji san i smanjenje stresa. Zanimljivo je da su ove stare metode upotrebe matičnjaka sada veoma važne u našem brzom načinu života. To je posebno bitno jer loš san i stalni stres mogu loše uticati na naš imunitet i sposobnost da se izborimo sa svakodnevnim problemima.

Matičnjak u kozmetici

Matičnjak, sve više nalazi svoje mesto u svetu prirodne kozmetike i melema, zahvaljujući svojim umirujućim i antiseptičkim svojstvima. Jedan od najinovativnijih načina da iskoristite blagodeti ove biljke je kroz kozmetičke proizvode koji u sebi sadrže esencijalno ulje matičnjaka.

Stabljika matičnjaka je četvorouglasta i razgranata, a biljka može dostići visinu i do 70cm. Listovi su složeni naspramno, pri dnu jajoliki, nazubljeni po obodu i blago maljavi, dok su beličasto-žuti cvetovi smešteni u pazuhu gornjih listova. Kao lekoviti deo biljke koristi se pre svega list (Melissae folium) ili čitav nadzemni deo biljke (Melissae herba).

Za lekovita svojstva matičnjaka odgovorno je prisustvo brojnih aktivnih matrija, od kojih se pre svega izdvaja etarsko ulje (bogato terpenskim aldehidima citralom i citronelalom), zatim glikozidi, flavonoidi, polifenoli, saponini, tanini, triterpeni, seskviterpeni (kariofilen), terpenski alkoholi (eugenol, geraniol, linalol, citronelol), kumarinski derivati, i organske kiseline (ćilibarna).

Primena matičnjaka kroz vekove

Njegova upotreba kao lekovite biljke datira još od Teofrasta i Hipokrata u staroj Grčkoj, a zapisi o lekovitosti i primeni nalaze se u Dioskoridovim spisima i tekstovima Plinija starijeg, koji ga je preporučivao pomešanog sa medom kao sredstvo za jačanje očiju i sprečavanje pojave katarakte.

U staroj arapskoj medicini važio je za sredstvo za ublažavanje grčeva, dok je na evropskim prostorima važio za sredstvo za  popravljanje raspoloženja – Sveta Hildegarda iz Bindena je pisala kako čaj od matičnjaka „greje slezinu i srce koje postaje radosno“, dok je Matioli hvalio matičnjak kao najbolji lek za srce jer „otklanja strah, uznemirenost i tugu, greje želudac i sve unutrašnje organe“.

Tokom sedamnaestog veka, kada je vladalo uverenje da se lekovitost biljaka može dovesti u vezu sa telesnim organom na koji podsećaju svojim izgledom, list matičnjaka smatran je lekom za srčane bolesti. Početkom XVII veka, red karmelićanskih monahinja je počeo proizvodnju napitka – eliksira od matičnjaka pod nazivom „Eau de melisse des Carmes“ po recepturi koja se i danas čuva kao tajna, obzirom da se smatra „eliksirom dugog života“ ili „likerom zdravlja“.

Korišćen je za masažu ili oralno, za oporavak kod telesnog i duševnog umora i podsticanje apetita kod rekonvalescenata iznurenih dugotrajnim bolestima. Matičnjak se, uz odabrano lekovito bilje, koristi i u proizvodnji benediktina i šartreza, alkoholnih likera nastalih krajem srednjeg veka i tokom renesanse u francuskim manastirima.

Sveži listovi se koriste u kulinarstvu, kao začin pri pripremanju ribe i jaja, u salatama i desertima.

U tradicionalnoj, narodnoj medicini lekovitost matičnjaka je dobro poznata

Pouzdano dejstvo potvrđeno iskustvima brojnih generacija korisnika, čini matičnjak prvim izborom za otklanjanje problema sa varenjem i nadimanjem, ublažavanje mučnine i nagona za povraćanjem, ublažavanje žučnih kolika, bolnih menstruacija, uznemirenosti, nervne slabosti i depresivnih stanja. Čaj od matičnjaka se primenjuje i za ublažavanje migrene i zubobolje, a smatra se i pouzdanim sredstvom za prevazilaženje nesanice.

Vodeno-alkoholni ekstrakt matičnjaka (Spiritus Melissae) koji je bio poznat pod imenom „Melisa špirit“ takođe je imao široku primenu za ublažavanje srčanih tegoba ali i spolja za obloge kod reumatskih bolesti, čireva ili otvrdnuća dojki kod dojilja.

Zvanične indikacije za primenu matičnjaka u fitoterapiji su za ublažavanje stresa, anskioznosti i nesanice, kod tahikardije, za ublažavanje grčeva i bolova u želucu i debelom crevu, kod viška želudačne kisline, a za spoljnu upotrebu se primenjuje kod labijalnog i genitalnog herpesa, za ispiranje ili u vidu obloga i melema, a i za masažu kod neuralgija ili ublažavanje bolova kod lakših povreda ili  istegnuća mišića.