KAKO PREPOZNATI PRAVI MED

KAKO PREPOZNATI
PRAVI MED?

Ovo je najčešće pitanje potrošača meda koji znaju da je med jedina hrana koja na naše stolove dolazi u neprerađenom obliku, bez konzervanasa i aditiva, onakva kakvu su je pčele sakupile iz prirode. Ali kako laik može znati da je med zaista od pčela, a ne falsifikat? Odgovor je, na žalost, da pravog odgovora jednostavno nema.

Na početku treba naglasiti jednu zakonsku odredbu i jezičku grešku, kojom se često koristimo. Naime, po zakonu, medom se može zvati samo ono što je pčela napravila. Sve ono što nije pčela napravila, ne može se nazivati medom, a ako se medu dodaju šećeri, dobijeni proizvod nikako ne sme u svom imenu sadržati reč med. Tako su sintagme ”falsifikovani med”, ”lažni med”, ”pravi med” i slične, zapravo pleonazmi, ali su se jednostavno uvrežili u narodu i praktično služe samo da se naglasi da nešto nije pčelinji med, te je često bez njih nemoguće govoriti a da vas sagovornik lako i u potpunosti razume, kada se govori na ovu temu.

Jednostavni falsifikati se relativno lako mogu prepoznati. Pre svega, nemaju tipičnu aromu meda. Takvim medovima su dodate veštačke boje, ali one nemaju sposobnost da daju medu prirodnu mutnoću. Što je med prirodno tamniji, falsifikatori dodaju više veštačke boje, koja samo potamni med, ali on ostaje kristalno providan, te bukvalno možete prepoznati sagovornika gledajući ga kroz teglu, dok kod prirodnog meda to nije moguće jer on ima prirodnu mutnoću. Falsifikati napravljeni od čistog šećera, imaju neobično nisku cenu, koja je neretko niža od otkupne cene meda po kojoj pakeri meda kupuju med od pčelara. Takvi falsifikati obično zbog procesa proizvodnje imaju jako povišen nivo HMF-a, te da bi ga smanjili, falsifikatori u taj lažni med dodaju čak i živu sodu, koja je jako opasna.

Savršeniji falsifikati čak prolaze i sofisticiranije analize, ali ne sve. Međutim, njih je na prvi pogled mnogo teže prepoznati, i čak su i dugogodišnji pčelari često nemoćni.

Jedini način koji je skoro uvek pouzdan, jeste da kupite kristalisani med, ali da je homogeno kristalisan od dna do vrha tegle. Pored zidova tegle ili na površini može imati tanke beličaste slojeve iskristalisane glukoze iz meda, i to je jedino remećenje homogenosti koje je dozvoljeno.