Potočarka, salata

Ova samonikla biljka, koja se sve više koristi u ishrani, pomaže nam da bolje varimo hranu i donosi dosta zdravstvenih dobrobiti.

Sadrži izuzetno veliku količinu joda, pa je odlična naročito u veganskoj ishrani i ishrani onih koji ne koriste jodiranu so kao izvor ovog važnog minerala.
Visok sadržaj hlorofila čini potočarku odličnom za poboljšanje oksigenacije u krvi, kao i za funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca.
Pripada porodici krstašica, pa kao i ostale biljke ove familije, sadrži puno sumpora, bitnog za nervni sistem. Kao i ostale krstašice, takođe sadrži određena jedinjenja sumpora za koja je poznato da imaju antikancerogena svojstva.
Povoljno deluje na rad jetre, pomažući joj da preradi i transportuje glutation, jedan od glavnih antioksidanasa koji dopunjava i reciklira druge antioksidante, u naše ćelije
Smatra se da potočarka pomaže usporavanju starenja, a u tradicionalnoj medicini smatra se da povoljno deluje na mozak i nervni sistem.
Ima pomalo gorak ukus, tako da je najbolje jesti je pomešanu sa nekom začinjenom salatom.

Lekovitost potočarke 

Pikantni, pomalo gorkasti, mladi izboji i listovi, bogati su vitaminima B1, B2, C i E, potom kalcijumom, gvožđem i jodom. Zanimljivo je da sadrži veće količine gvožđa od spanaća i više vitamina C od limuna i narandže. 

Jedna studija, objavljena u časopisu „British Journal of Nutrition“, dokazuje lekovitost potočarke i pozitivno delovanje na karcinom. Potvrđeno je da redovno konzumiranje manjih količina ove biljke može sprečiti rak prostate i debelog creva. Istraživanja su pokazala da oblog od lišća potočarke učinkovito deluje na suzbijanje tumora žlezda ili limfnih čvorova.

Listovi se koriste kao salata, dodatak supama, umacima, sirevima i sendvičima ili za dekorisanje jela. Osušeni listovi i semenke mogu se koristiti kao začin, a nedozreli plodovi se mogu kiseliti (kao kapari). Termičkom obradom listovi potočarke gube lekovita svojstva.

Listovi potočarke prisutni su na tržištu tokom proleća i jeseni, jer u uslovima dugog dana i visokih temperatura biljka prelazi u generativnu fazu, a listovi i stabljike postaju tvrdi i ljuti te nisu ukusni za jelo. 

Jedna setva – tri berbe

Potočarka se može rezati i tako dobiti tri berbe jer ponovo potera ili se jednostavno čupa, što je slučaj kada je pregusto zasejana. Počinje se brati početkom decembra, a dalje sve zavisi od temperature. Što je viša, bolje se obnavlja, i obrnuto. Svoj ciklus potočarka završava s vrućinama, kada ode u seme.

Biljka se razmnožava generativno (setvom semena od jeseni do proleća) ili vegetativno – deljenjem biljke (reznicama stabljike s adventivnim korenjem). 

Seme potočarke je vrlo sitno (1 g = 4000-5500 semenki). Preporučuje se uzgoj na vlažnim gredicama u delu vrta, gde ima hladovine.

Preporučeni razmak redova između biljaka je 15 do 30 cm. Berba mladih izboja dužine 10 do 15 cm započinje 20 dana nakon sadnje, odnosno 40 do 50 dana nakon setve i može se provoditi višekratno.